Два брата 0001    Вино пије тридесет јунака 0002    У Требави, високој планини, 0003    Вино пили под јелом зеленом. 0004    Када су се винца понапили, 0005    Па им винце удари у лице, 0006    А ракија еглен отворила, 0007    Почеше се хвалити јунаци: 0008    Њеки братом, а њеки сестрицом, 0009    Њеки, брате, превијерном љубом, 0010    Њеки коњем, а њеки оружјем, 0011    Њеки двором, а други тимаром, 0012    Њеки пушком, њеки десном руком. 0013    Кад је редња, брате, долазила, 0014    На убога малог Маријана, 0015    Њему суза паде низ образе, 0016    Јер се јунак нејма чијем хвалит, 0017    Нит имаде брата ни сестрице, 0018    Нити, брате, превијерне љубе, 0019    А ни коња, ни св’јетла оружја, 0020    Нити двора нит нових тимара. 0021    Има само у Градачцу кулу 0022    И у кули остарилу мајку, 0023    Мајка стара, а кула траљава, 0024    Око куле шикарје порасло, 0025    А на кули птице вију гн’јездо. 0026    То је њему срцу тешко било, 0027    Он се скочи на ноге лахгане, 0028    Пак дружини „с Богом“ подвикује. 0029    Ходе момак својој старој мајци, 0030    Најде стару у горњих ходаја, 0031    Кудјељицу прела уз преслицу. 0032    Кад је стара сина запазила, 0033    Мисли баба мисли свакојаке, 0034    Чудила се сину Маријану, 0035    Што је тако рано подранио 0036    И дружину своју оставио. 0037    Старица је прид њег излазила, 0038    Па кад смотри сузу на образу, 0039    Старица се јако уплашила, 0040    Проговара остарила мајка: 0041    „Маријане, моје очи вране! 0042    Што ти се је догодило, сине? 0043    И досад си ишо у Требаву, 0044    А мед друштво под јелу зелену, 0045    Па се ниси никад жалостио? 0046    Да се ниси, синко, разболио, 0047    Или с ким год у друштву свадио, 0048    Или можда, синко, и побио?“ 0049    Проговара мали Маријане: 0050    „Нисам, мајко, живота ми мога! 0051    Нит свадио нити се побио, 0052    Ником свадња ваљда није драга, 0053    Па ни мени, остарила мајко! 0054    Друго ми је, мајко, додијало, 0055    Данас бијах у Требави, мајко! 0056    С тридесет друга под јелом зеленом. 0057    Кад се друштво понапило вина, 0058    Рујно вино еглен отворило. 0059    Сва дружина редом се хвалила, 0060    Њетко братом, њетко секом драгом, 0061    Њеки љубом, превијерним другом, 0062    Њеки двором, њеки товним дором. 0063    Кад је редња на ме долазила, 0064    Све је друштво на ме погледало, 0065    Мени, мајко, срцу тешко било, 0066    Што се нејмам чијем похвалити, 0067    Нит ја имам брата нит рођака, 0068    Нити секе, нити вјерне љубе. 0069    Нити коња, ни св’јетла оружја, 0070    Нити двора, а нити тимара. 0071    Имам само завечану кулу 0072    И у кули тебе, стару мајку, 0073    Око куле шикарје порасло, 0074    У шикарју вуци и бауци. 0075    Ти ћеш, мајко, скоро умријети, 0076    Срушит ће се кула завечана, 0077    А ја остат ко на брду јела, 0078    Вита јела грања окресана. 0079    То је мени данас тешко било, 0080    Па ми се је не хтијућ плакало. 0081    Кад то чула остарила мајка, 0082    Своме сину стара проговара: 0083    „Не будали, моје д’јете драго! 0084    Та и ја сам родила јунака, 0085    Твога брата арамбашу Иву, 0086    Који тридест годин ајдукује 0087    По Требави и Озрену равну. 0088    Кад си био од петнаест дана, 0089    Он имаде петнаест година, 0090    Пак му бабу уловише Турци, 0091    Уловише, па га објесише. 0092    Нашу кулу поробише Турци, 0093    Одведоше коње и парипе, 0094    Однесоше три товара блага, 0095    Одагнаше стотину волова, 0096    А оваца ни броја се не зна. 0097    Само оста ђого у подруму 0098    И остаде свијетло оружје, 0099    И од’јело твога бабе, сине! 0100    Како онда, тако се до сада. 0101    Па је Иви тешко души било, 0102    Што му Турци бабу уморише, 0103    Што му виту кулу поробише. 0104    Па се одби момак у ајдуке, 0105    У ајдуке у гору зелену, 0106    Л’јепу чету Иво је сабрао, 0107    Па је чети Иво арамбаша, 0108    Хоће Иво да освети бабу. 0109    Тован ђого ено у подруму, 0110    Кроз подрум је вода наведена, 0111    Зопцу зобље, хладну воду пије, 0112    Нити види сунца ни мјесеца, 0113    Нит бијела у подруму дана, 0114    А ја мајка за њег ти не казах, 0115    Да ме не би и ти оставио, 0116    Да не б’ и ти у гору умако 0117    Четовати и ајдуковати.“ 0118    Кад то чуо мали Маријане, 0119    Од радости сузе је ронио, 0120    Својој старој говорио мајци: 0121    „Стара мајко, очињег ти вида! 0122    Кухај мени ситне брашљенице, 0123    Изнеси ми свијетло оружје, 0124    Изведи ми претила ђогина 0125    И најбоље бабино од’јело, 0126    Да ја идем у гору зелену 0127    Потражити мога брата Иву, 0128    Не ће л’ Бог дат и срећа од Бога, 0129    Да ја најдем мога брата Иву, 0130    Да га видим, мајко, за живота.“ 0131    Маријану мајка одговара: 0132    „Нејди, сине, ако Бога знадеш, 0133    У гори су вуци и ајдуци, 0134    У гори су кланци јадиковци, 0135    Гдјено многа јадикује мајка 0136    Оплакујућ сина јединога, 0137    Вјерна љуба друга вјенчанога, 0138    Или сека драгог брата свога. 0139    У гори је арамбаша Иво 0140    И његових тридесет другова, 0141    Спазит ће те арамбаша Иво, 0142    Спазит ће те, познават те не ће, 0143    Па ћеш лудо изгубити главу.“ 0144    Ал Маријан за то и не хаје, 0145    Већ он моли своју стару мајку, 0146    Да му куха ситне брашљенице, 0147    Да му даде претила ђогина 0148    И свијетло бабино оружје 0149    И златали бабино ход’јело, 0150    Па да иде брата потражити. 0151    Кад се старој на ино не може, 0152    Она сину хљеба замијеси, 0153    Изнесе му златали хаљине 0154    И свијетло бабино оружје, 0155    И даде му од подрума кључе, 0156    Гдино ђого године борави, 0157    Од дан до дан петнаест година, 0158    Гди је сама улазила бака, 0159    Тимарила горјеног ђогата, 0160    И прала га млетачким сапуном 0161    И ракијом трипут припјецаном. 0162    Л’јепо стара сина свјетовала: 0163    „Ето, сине, бабине од’јело, 0164    Ето, сине, бабино оружје 0165    И ето ти претила ђогина, 0166    Појди, сине, у сто добрих часа. 0167    Када, сине, у Требаву дојдеш, 0168    Немој, душо, кроз гору пјевати, 0169    Јербо гора никад није сама, 0170    Ил брез вука или брез хајдука. 0171    Зачуо б’ те арамбаша Иво 0172    И његових тридесет другова, 0173    Не ће тебе познавати Иво, 0174    Већ ће мислит, да си Туре б’јесно, 0175    Пак ти море души бити т’јесно. 0176    Ако тебе сретне гдигод Иво, 0177    Тебе не зна, ал ће познат ђогу 0178    По његовој биљези на нози, 0179    Па ће тебе Иво уставити 0180    И питати, отклем теби ђого, 0181    А ти, сине, све му право кажи.“ 0182    Маријан се лијепо обуче 0183    И припаса свијетло оружје, 0184    Он изведе мамена ђогина, 0185    Старој мајци пољуби десницу, 0186    Мајка њега међу очи вране. 0187    Па он својој проговара мајки: 0188    „С Богом остај, мила моја мајко! 0189    Надај ми се до недиљу дана, 0190    Или мени, или брату мому, 0191    Или, мајко, једном и другому. 0192    Не буде л’ ме за недиљу дана, 0193    Не надај се, мајко, ниједному.“ 0194    То кад рече, б’јесан ђого клече, 0195    Маријан му у седло се баци. 0196    Боже мили, чуда големога! 0197    Да би стати кому, па гледати 0198    Што бијесан парип сад поради: 0199    Сву калдрму ногом погрутао, 0200    Из калдрме живи огањ с’јева, 0201    Тован ђого жваље развалио 0202    Ко аждаја светога Јураја; 0203    Ђогат скаче на саме колаче, 0204    По два хвата небу под облаке, 0205    А четири земљом по ћенару; 0206    Из уста му голубови лете, 0207    Њекад б’јели, а њекад крвави, 0208    Свега момка пјеном забацао, 0209    Докле га је из двора помако. 0210    Ходе ђогат преко поља равна 0211    Као зв’језда преко неба плава, 0212    За њим гледа остарила бака, 0213    Па је стара у себ’ говорила: 0214    „Боже мили, лијепа парипа, 0215    А још бољег на њему јунака!“ 0216    Мамен ђого брзо путовао, 0217    Прије сунца у Требаву дојде, 0218    Сву Требаву здраво момак пројде, 0219    Ал не најде милог брата свога. 0220    Под Требавом пијана механа, 0221    У механи крчмарица Мара. 0222    Маријан се у механу сврати, 0223    Да одмори себе и ђогина, 0224    Ал му вели крчмарица Мара: 0225    „Бора теби, незнани јуначе! 0226    Откуд ли си, од кога ли града, 0227    Из које ли земље завичаја?“ 0228    Крчмарици момак одговара: 0229    „Што ме питаш, крчмарице млада! 0230    Откуд јесам, од кога ли града? 0231    Ја не тражим младих дјевојака, 0232    Јер се женит намислио нисам, 0233    Него ходам земљом по ћенару, 0234    Да се б’јела ја нагледам св’јета.“ 0235    Њему вели крчмарица Мара: 0236    „Не питам те за женидбу, момче, 0237    Већ би теби л’јепо свјетовала, 0238    Да не одаш по Требави клетој, 0239    Јер Требава никад није сама 0240    Брез ајдука или горског вука. 0241    По њој хода арамбаша Иво 0242    И његових тридесет другова, 0243    Има тому петнаест година; 0244    Па те море уочити Иво, 0245    Па ти море души криво бити, 0246    Јербо Иво за шалу не знаде.“ 0247    Говори јој млади Маријане: 0248    „Бора теби, крчмарице Маро! 0249    Кажи право, тако била здраво! 0250    Гди је сада арамбаша Иво, 0251    Јеси ли га скоро уочила 0252    Ил у гору или у механи?“ 0253    Вели њему крчмарица Мара: 0254    „Ево има јур петнаест дана, 0255    Откад Иво Требаву остави 0256    И он ходе у Озрен зелени, 0257    А са својих тридесет другара. 0258    Засјео је кланце јадиковце 0259    И бусије попењао љуте, 0260    Па он чека старог Муламују, 0261    И његова сина Ибрахима 0262    И његових до триста сватова, 0263    Јер је Мујо дужан му остао, 0264    Кад је скоро овуд пролазио, 0265    Није Туре уцјене платило 0266    Нити Иви нит његову друштву. 0267    Мисли, да ће на џаба му проћи, 0268    И дјевојку да ће проводити, 0269    Муламујо још се похвалио, 0270    Да с’ не боји арамбаше Иве 0271    И његових тридесет другова. 0272    Па то чуо арамбаша Иво, 0273    Па је њему врло криво било.“ 0274    Кад то чуо млади Маријане, 0275    Он поскочи на ноге лахгане, 0276    Па појаши претила ђогина. 0277    „С Богом“ ─ виче крчмарици Мари, 0278    „Надај ми се, крчмарице Маро! 0279    Надај ми се до недиљу дана, 0280    Спреми мени црвенике вина 0281    И спреми ми јањетине младе. 0282    Ак’ не дојдем до недиљу дана, 0283    Покој реци мојој душуи, Маро!“ 0284    Момак ходе, а Мара остаде, 0285    Ходе момак у Озрен-планину, 0286    Потражити брата јединога, 0287    По мену Иву арамбашу. 0288    Кад је био усред горе равне, 0289    Он запјева иза свега гласа: 0290    „Ој горицо, по Богу сестрицо! 0291    Кажи мени, ој горо зелена! 0292    Је ли туде арамбаша Иво 0293    И његових тридесет другова? 0294    Да ли Иво јоштер пије пиво, 0295    И једе ли овновину месо?“ 0296    Ходе јека од брда до брда, 0297    Ходе јека кроз гору зелену, 0298    Дојде јека до тијесна кланца, 0299    До тијесна кланца јадиковца. 0300    Туд се трефи арамбаша Иво. 0301    То је њему врло било криво, 0302    Да тко пјева кроз гору зелену, 0303    Док је Иви на рамених глава. 0304    Па он посла три најбоља друга, 0305    Да уходе кланце јадиковце, 0306    Да изајду путу на раскршће 0307    Пак да виде, тко гором зап’јева, 0308    Тко ли Иву у пјесми спомиња, 0309    Нека њега са коњем раставе, 0310    Да га мртва са земљом саставе. 0311    У млађега поговора нејма. 0312    Устадоше три крвна ајдука, 0313    Потпрашише пушке тучеником 0314    И ходоше путу на раскршће, 0315    Засједоше три бусије љуте. 0316    У то доба, браћо моја драга! 0317    Мало било, за дуго не било, 0318    Угледа се бијесан ђогине 0319    И на њему мали Маријане. 0320    Учан ђого кланцу јадиковцу 0321    И у кланцу стављеним бусијам, 0322    У нос фрче, а ушима стриже, 0323    Опазио у кланцу ајдуке, 0324    Рећ би хтио малом Маријану: 0325    „Туде нам је гинут, господаре! 0326    Или мени или теби, драги, 0327    Или можда једном и другому.“ 0328    У то доба, браћо моја драга! 0329    Из бусије три пушке пукоше, 0330    На ђогату гриву запалише, 0331    Ал јунака млада не трефише, 0332    Па он здраво кроз бусију пројде, 0333    Ходе даље кроз гору зелену. 0334    Арамбаши то је криво било, 0335    Па он шаље три друга ајдука, 0336    Да убију млађана путника. 0337    Три ајдука бусију ставише, 0338    Три шешане своје испалише, 0339    Али оне остадоше пусте, 0340    Само момку челенку скидоше 0341    И перчина мало запалише. 0342    И то Иви врло криво било, 0343    Па се момак мамом помамио, 0344    Он поскочи наноге лагане, 0345    Довини се своје пушке шарке, 0346    Па ју хвата, брате, по сриједи, 0347    Своју шарку овак’ разговара: 0348    „Шарко моја, све моје уздање! 0349    Никад мене ниси ти издала, 0350    Немој издат ни данас ме, шарко! 0351    Ја ћу тебе сребром оковати, 0352    Сухим златом сву ћу те навести.“ 0353    Ходе јунак од јеле до јеле, 0354    Па засједе за самицу јелу, 0355    КоЈано је покрај пута расла. 0356    Он уочи малог Маријана 0357    Измед јела и јелова грања, 0358    На челу му нишан саставио, 0359    На табану ватру запалио, 0360    Пуче пушка и не оста пуста, 0361    Па погоди малог Маријана 0362    Мед два ока у чело јуначко. 0363    Момак јекну, а гора одјекну, 0364    Па се сруши у зелену траву. 0365    Земљи паде, крај њег ђого стаде, 0366    Па он црну земљу ногам туче. 0367    Отуд Иво к дружини се врати, 0368    Па он поче пити рујно вино 0369    Залажућ се овновином месом. 0370    Али, брате, за дуго не било, 0371    Љуто њега глава заболила, 0372    Мало посли и срце и глава, 0373    Па он свому друштву проговара: 0374    „Браћо моја и дружино драга! 0375    Бог би дао, да би добро било, 0376    Тешко ме је глава забољела, 0377    Мало посли и срце и глава. 0378    Отијдите, браћо моја драга! 0379    Отијдите путу на раскршће, 0380    Па видите, кога сам убио, 0381    Да се нисам јунак огр’јешио, 0382    Па путника праведна убио, 0383    Није л’ Бог до, да он јоштер живе, 0384    Да га питам, тко је, отклем ли је, 0385    Од које је земље завичаја.“ 0386    У млађега поговора нејма. 0387    Брзо момци на раскршће дошли 0388    И хтједоше к Маријану поћи, 0389    Ал им ђогат ни близу не даде, 0390    Ногам бије, а зубима гризе, 0391    Чува јадан свога господара. 0392    Кад видјеше горске арамије, 0393    Да им ђого ни близу не даде, 0394    Осим да би и њег погубили, 0395    Вратише се, Иви дојавише, 0396    Да им ђогат ни близу не даде. 0397    Арамбаши то је чудно било, 0398    Чудно, брате, па и жаловито. 0399    Он се јунак на ноге подиго, 0400    Па он иде путу на раскршће, 0401    Да он види рањена јунака 0402    И његова мамена ђогина. 0403    Кад је Иво ђогу уочио, 0404    Одмах га је брате упознао 0405    По његовој биљези на нози, 0406    Он се плесну по бедри јуначкој, 0407    Па он ђоги овак’ проговара: 0408    „Јао, ђого, мога бабе добро! 0409    Мога бабе, па и моје, ђого, 0410    Отклем тебе виле донесоше, 0411    Да ми знадеш казат, мој ђогате! 0412    Кога скиде с тебе шара моја, 0413    Братом би те својим ја назвао.“ 0414    Арамбаша коња загрлио, 0415    Па га љуби у чело мед очи. 0416    Кад то видје рањен Маријане, 0417    Он обори сузе низ образе, 0418    Ал му вели Иво арамбаша: 0419    „Бора теби, незнани путниче! 0420    Отклем јеси, од кога ли града? 0421    Од које ли земље завичаја, 0422    И откуд ти ђогат мога бабе?“ 0423    Проговара рањен Маријане: 0424    „Ој јуначе, из горе ајдуче! 0425    Ја сам млађан из Градачца града, 0426    Ја сам јадан једини у мајке, 0427    По имену мали Маријане. 0428    Када бијах од петнаест дана, 0429    Имах брата од петнаест љета, 0430    По имену Иву арамбашу, 0431    Па нам Турци оца погубише 0432    Нашу кулу, брате, поробише. 0433    То је Иви врло криво било, 0434    Па он сабра тридесет другова, 0435    Ходе Иво у гору зелену 0436    Присједати кланце јадиковце 0437    И бусије метат уз друмове, 0438    Да освети нашега бабајка. 0439    Па ја појдох брата потражити, 0440    Да га видим за живота мога, 0441    За живота мога и његова. 0442    Ал ме данас лоша срећа најде, 0443    Лоша срећа овде у планини, 0444    Јер набасах на бусије љуте, 0445    Из бусија пушке запуцаше, 0446    Два пута ме срећа послужила, 0447    Трећу пута лоша срећа била. 0448    Јер ме једна пушка потрефила, 0449    Па сам смртну рану задобио.“ 0450    Кад то чуо арамбаша Иво, 0451    Он заплака као мало д’јете: 0452    „Јао мени, до бога милога! 0453    Гди погубих брата јединога. 0454    Маријане, мој брате једини! 0455    Мореш ли ми рану пребољети, 0456    Да ја тражим љековите траве 0457    И мелеме од смртнихје рана?“ 0458    Маријан му по истини каже: 0459    „О мој брате, арамбаша Иво! 0460    Ја не могу рану пребољети, 0461    Не пати се и не тражи трава, 0462    Нит мелема од смртнихје рана.“ 0463    То изусти, пак душицу пусти. 0464    Кад то видје арамбаша Иво, 0465    Од жалости бјеше зан’јемио, 0466    Па он друштву свому проговори: 0467    „Браћо моја, тридесет другова! 0468    Четовасмо петнаест година, 0469    Салетисмо дости тврда блага 0470    И од’јела нова и половна, 0471    Исписмо се црвенике вина, 0472    Дојде вр’јеме, да се растајемо. 0473    Дв’је гробнице овди ископајте, 0474    Једну мени, другу брату мому, 0475    Па нас, браћо, л’јепо сахраните, 0476    Два зелена бора усадите, 0477    Међу њима спомен подигните 0478    И на њему ово напишите: 0479    „Овди леже два брата рођена, 0480    По имену мали Маријане 0481    И братац му арамбаша Иво. 0482    Отиђите и до моје куле, 0483    И у кули старе моје мајке, 0484    Па ми мајку, браћо, дохраните, 0485    А за моје небројено благо.“ 0486    То изусти, пак душицу пусти.